Nik­ši­ća­nin Dr De­jan Pa­vli­čić upu­tio je otvo­re­no pi­smo pred­sjed­ni­ku Lje­kar­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re Đo­ku Jo­či­ću zbog iz­ja­ve da je nje­gov brat dr Raj­ko Pa­vli­čić, ru­ko­vo­di­lac Sa­vje­to­va­li­šta za HIV u Nik­ši­ću, ne­va­spi­tan. Dr Pa­vli­čić sma­tra da je ova­kvom iz­ja­vom Jo­čić uvri­je­dio nji­ho­ve po­ro­di­ce i či­ta­vu fa­mi­li­ju. Dr De­jan Pa­vli­čić ka­že da re­a­gu­je, ali ne u na­mje­ri da abo­li­ra bra­ta od ne­pri­mje­re­nog po­na­ša­nja, jer je u al­ko­ho­li­sa­nom sta­nju u če­ka­o­ni­ci Do­ma zdra­vlja imao ver­bal­ni in­ci­dent sa pa­ci­jent­ki­njom, a za šta će di­sci­plin­ski i od­go­va­ra­ti, već za­to što sma­tra da je svo­jom iz­ja­vom Jo­čić „na bez­o­čan na­čin po­vri­je­dio po­ro­di­cu Pa­vli­čić”.
– Ni­je mi po­zna­to da se Đo­ko Jo­čić ijed­nom ogla­sio po­vo­dom oprav­da­nih za­htje­va lje­ka­ra da se u de­mo­krat­skom am­bi­jen­tu iz­bo­re za bo­lji ži­vot­ni stan­dard. A zdrav­stve­ni si­stem Cr­ne Go­re op­sta­je i funk­ci­o­ni­še u ovim kri­znim vre­me­ni­ma uglav­nom za­hva­lju­ju­ći pro­fe­si­o­nal­no­sti, zna­nju i hu­ma­no­sti lje­kar­ske stru­ke. Za­to i čla­no­vi Lje­kar­ske ko­mo­re, ko­je Jo­čić pred­sta­vlja, mo­gu po­kre­nu­ti pi­ta­nje za ko­ga on ra­di, ka­kvi su mu mo­ral i eti­ka i gdje je tu po­ro­dič­no vas­pi­ta­nje. Moj brat i ja go­di­šnje pla­ća­mo čla­na­ri­nu Ko­mo­ri 120 eura. Za 20 go­di­na od for­mi­ra­nja Ko­mo­re, vi­še od 2.000 eura. Kad se to po­mno­ži sa bro­jem od 1.400 lje­ka­ra u Cr­noj Go­ri za­klju­ču­je se da Ko­mo­ra pri­ho­du­je zna­čaj­na nov­ča­na sred­stva. Pa­ra­doks je da lje­ka­ri odva­ja­ju zna­čaj­na ma­te­ri­jal­na sred­stva za rad Ko­mo­re, iz­me­đu osta­log, da ih pred­sjed­nik Đo­ko Jo­čić oma­lo­va­ža­va i vri­je­đa – na­vo­di dr De­jan Pa­vli­čić u otvo­re­nom pi­smu do­sta­vlje­nom „Da­nu”.
On je po­ru­čio pred­sjed­ni­ku Ko­me­re da o po­ro­di­ci i vas­pi­ta­nju Pa­vli­či­ća mo­gu da go­vo­re gra­đa­ni Cr­ne Go­re i ši­re, ko­ji ih po­zna­ju.
– Iz­me­đu osta­log, moj brat Raj­ko Pa­vli­čić je bio je­dan od naj­bo­ljih stu­de­na­ta Sto­ma­to­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu, u svo­joj ge­ne­ra­ci­ji. Bio je stu­dent pro­de­kan na istom fa­kul­te­tu. Na slo­bod­nim i de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma, od Sko­plja do Lju­blja­ne, ko­le­ge su ga bi­ra­le za pred­sjed­ni­ka udru­že­nja stu­de­na­ta me­di­ci­ne i sto­ma­to­lo­gi­je Ju­go­sla­vi­je. Po­nu­đe­no mu je i mje­sto asi­sten­ta na ma­tič­nom fa­kul­te­tu, a kao mlad lje­kar, pun rad­nog en­tu­zi­ja­zma, vra­tio se u svoj Nik­šić. Spe­ci­ja­li­stič­ki is­pit iz so­ci­jal­ne me­di­ci­ne po­lo­žio sa ocje­nom 10 na Me­di­cin­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Sko­ro če­ti­ri de­ce­ni­je ra­di na naj­te­žim i naj­od­go­vor­ni­jim po­slo­vi­ma u cr­no­gor­skom zdrav­stvu. Ak­tiv­ni je sport­ski rad­nik, a za nje­go­vo ime ve­zu­ju se naj­ve­ći us­pje­si nik­šić­kog i cr­no­gor­skog spor­ta. Po­znat je po to­me što za rad, ka­ko u spor­tu ta­ko ni u dru­gim dru­štve­nim sfe­ra­ma, ni­ka­da ni­je do­bio, a ni tra­žio ho­no­rar. Nje­gov glav­ni ži­vot­ni mo­to je hu­ma­nost i bez­re­zer­vna že­lja da pa­ci­jen­tu po­mog­ne, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu bo­ju ko­že, na­ci­o­nal­nost ili vje­ro­i­spo­vjest. Je­di­ni je lje­kar u Cr­noj Go­ri ak­tiv­ni do­bro­volj­ni da­va­lac kr­vi (vi­še de­se­ti­na pu­ta). Ži­vi u rod­nom gra­du, u ne­u­slov­nom pot­kro­vlju stam­be­ne zgra­de iz­gra­đe­ne 1952. go­di­ne, a stan su on i su­pru­ga od vla­sti­tih sred­sta­va pri­je vi­še od 30 go­di­na adap­ti­ra­li. Je­dan je od ri­jet­kih lje­ka­ra u cr­no­gor­skom zdrav­stvu ko­ji i po­sli­je sko­ro 40 go­di­na ra­da od dru­štva ni­je do­bio ni stan, ni stam­be­ni kre­dit – ka­že dr De­jan Pa­vli­čić.
On pod­sje­ća Jo­či­ća da je „u sva­kom or­ga­ni­zo­va­nom, de­mo­krat­skom si­ste­mu pred­sjed­nik lje­kar­ske ko­mo­re lje­kar ko­ji naj­ve­ći dio vre­me­na pro­vo­di na rad­nom mje­stu, u bol­ni­ci, do­mu zdra­vlja ili ne­koj dru­goj zdrav­stve­noj usta­no­vi, ko­ji do­bro osje­ća, pre­ži­vlja­va i ar­ti­ku­li­še pro­ble­me pro­fe­si­je, i ko­ji je, iz­me­đu osta­log, i za­štit­nik lje­ka­ra”.
– Jo­či­ću, vi ste vi­še­go­di­šnji pen­zi­o­ner, a pret­po­sta­vljam i da ste je­din­stven pri­mjer, ne u re­gi­o­nu, već i na pla­ne­ti, da po­red 1.400 lje­ka­ra ko­ji na svo­jim ple­ći­ma no­se jed­nu od naj­o­sje­tlji­vi­jih i naj­od­go­vor­ni­jih pro­fe­si­ja, bu­de­te pred­sjed­nik Lje­kar­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re od nje­nog osni­va­nja. Šta vas je pre­po­ru­či­lo za ta­ko zna­čaj­nu i od­go­vor­nu funk­ci­ju, da li rad u stru­ci ili rad na te­re­nu – pi­ta dr Pa­vli­čić.
On na­vo­di da je nje­gov brat dr Raj­ko Pa­vli­čić ra­dio na te­re­nu ka­da se ni­ko od ko­le­ga ni­je htio pri­hva­ti­ti.
– Ra­dio je na te­re­nu, ali ne par­tij­ski, već u stru­ci, kao mlad lje­kar, sko­ro jed­nu de­ce­ni­ju do od­la­ska na spe­ci­ja­li­stič­ke stu­di­je. Bri­nuo se o zdra­vlju ži­te­lja Go­li­je, Ba­nja­na, Gra­ho­va, Vi­lu­sa i Nu­do­la, u svim vre­men­skim uslo­vi­ma. Moj brat je u jed­nom pe­ri­o­du rad­nog an­ga­žma­na, po funk­ci­ji, u iz­vje­snom smi­slu, bio nad­re­đen ko­le­ga­ma, i ta­da je bi­lo pro­ble­ma, ali ni­je­dan ni­je pro­ce­su­i­ran i ni­je po­pri­mio di­men­zi­je „afe­re” ili „skan­da­la”, a upra­vo za­hva­lju­ju­ći nje­go­vom ko­le­gi­jal­nom, pro­fe­si­o­nal­nom i ko­rekt­nom pri­stu­pu. Svi spo­ro­vi su ri­je­še­ni na za­do­volj­stvo in­sti­tu­ci­ja i lje­ka­ra. Re­zul­ta­ti dr Raj­ka Pa­vli­či­ća ni­je­su bi­li sa­mo po­zi­tiv­na po­sle­di­ca stru­ke i po­sve­će­no­sti po­slu, već i po­ro­dič­nog vas­pi­ta­nja – za­klju­ču­je dr De­jan Pa­vli­čić. L.N.


Ka­me­ra ga je če­ka­la

Moj brat, dr Raj­ko Pa­vli­čić, van rad­nog vre­me­na, po­sli­je dru­že­nja uz ča­ši­cu sa pri­ja­te­lji­ma, za­pra­vo je osje­tio oba­ve­zu da re­a­gu­je na uvre­de na ra­čun ko­le­ga, a ule­tio je u zam­ku jer je ka­me­ra već bi­la sprem­na. Još jed­nom, da bu­dem ja­san, ovim ne že­lim da oprav­dam nje­go­vu ne­pri­mje­re­nu re­ak­ci­ju, ka­že dr De­jan Pa­vli­čić.